"Solar System" Dark Worlds

1 00:00:06,000 --> 00:00:12,074 2 00:00:13,413 --> 00:00:16,951 Нешто је тамо напољу у тами. 3 00:00:20,465 --> 00:00:22,985 Свет без имена. 4 00:00:26,193 --> 00:00:30,940 Његова површина је древна и вероватно ружичаста. 5 00:00:33,973 --> 00:00:38,351 Не знамо одакле је дошао нити колико дуго је тамо. 6 00:00:39,464 --> 00:00:42,505 Али знамо да није сам. 7 00:00:44,120 --> 00:00:50,086 То је патуљаста планета, откривена тек 2018. године. 8 00:00:56,982 --> 00:01:01,809 Сада се, разумно, можете питати, како су хиљаде астронома, и аматера 9 00:01:01,834 --> 00:01:07,579 и професионалаца, могле да пропусте свет који је ружичаст и пречника 400 км? 10 00:01:07,604 --> 00:01:11,649 Па, одговор би могао бити у његовом надимку, 11 00:01:11,674 --> 00:01:17,663 који „Далеко, далеко тамо“, јер је заиста далеко, далеко. 12 00:01:20,413 --> 00:01:24,167 Можда сте замишљали Сунчев систем као Сунце, а затим све планете 13 00:01:24,199 --> 00:01:30,841 поређане, све до Плутона, али сада знамо да је то само врх леденог брега. 14 00:01:36,640 --> 00:01:41,466 Ово је путовање у најмање истражене регионе нашег Сунчевог система, 15 00:01:44,039 --> 00:01:47,444 док истражујемо мистерије астероидног појаса, 16 00:01:52,112 --> 00:01:56,889 посећујемо замрзнуте светове које откривамо иза Плутона, 17 00:01:58,726 --> 00:02:01,571 и откривамо огромно скривено краљевство 18 00:02:01,596 --> 00:02:04,938 које чак ни наши најмоћнији телескопи не могу да виде, 19 00:02:06,012 --> 00:02:07,517 изгубљено 20 00:02:09,433 --> 00:02:10,864 у тами. 21 00:02:10,976 --> 00:02:16,901 СУНЧЕВ СИСТЕМ 22 00:02:20,046 --> 00:02:25,169 МРАЧНИ СВЕТОВИ 23 00:02:25,511 --> 00:02:33,510 Превео : Забуза 24 00:02:35,870 --> 00:02:38,634 ВИНЧКОМБ, ЕНГЛЕСКА 28. ФЕБРУАР 2021. ГОДИНЕ 25 00:02:42,633 --> 00:02:45,712 То је био звук који је већина људи приметила. 26 00:02:52,165 --> 00:02:55,030 Звучни бум у ноћи. 27 00:03:03,400 --> 00:03:09,822 Путујући брзином од скоро 50.000 км на сат, стена је пробила атмосферу 28 00:03:16,900 --> 00:03:18,180 распала се 29 00:03:20,093 --> 00:03:24,150 и падала као киша преко Винчкомба. 30 00:03:27,153 --> 00:03:30,156 Посетилац из далеког царства. 31 00:03:45,867 --> 00:03:52,494 28. фебруара 2021. године, камен из свемира је слетео тамо, 32 00:03:52,581 --> 00:03:56,778 на овај прилаз, и разбио се на стотине комада, већина је отишла 33 00:03:56,803 --> 00:04:01,861 на травњак, делови су отишли на комшијин прилаз, а удубљење 34 00:04:01,886 --> 00:04:06,176 у прилазу које је било овде сада је у Природњачком музеју. 35 00:04:06,550 --> 00:04:10,156 А ево и комада те стене. 36 00:04:10,635 --> 00:04:15,680 И видите да је веома тамно, скоро црно, 37 00:04:15,705 --> 00:04:19,416 веома различито од стена које природно налазите овде. 38 00:04:19,499 --> 00:04:25,166 Дакле, питање је, осим прилично неспецифичног „дошло је из свемира“ 39 00:04:25,191 --> 00:04:30,252 шта је тачно ово и одакле је тачно дошло? 40 00:04:35,240 --> 00:04:38,465 Краве нису биле једине које су гледале те ноћи. 41 00:04:41,665 --> 00:04:46,130 Камере на звоинима од врата и надзорнке камере никада не спавају. 42 00:04:48,099 --> 00:04:52,502 Мрежа специјализованих метеорских камера га је такође снимила. 43 00:04:57,760 --> 00:05:01,748 А то је значило да је било могуће израчунати његову путању. 44 00:05:06,526 --> 00:05:09,166 назад преко неба Енглеске, 45 00:05:11,120 --> 00:05:13,040 изван Земљине атмосфере, 46 00:05:19,560 --> 00:05:21,200 преко Марса, 47 00:05:26,353 --> 00:05:28,406 све до таме. 48 00:05:31,405 --> 00:05:38,165 Између Марса и Јупитера налази се царство каменитих светова. 49 00:05:39,482 --> 00:05:46,320 Одавде је дошла та стена, из астероидног појаса. 50 00:05:50,046 --> 00:05:54,996 Астероиди су остаци од формирања Сунчевог система, 51 00:05:56,036 --> 00:06:00,148 остаци планета које никада нису постојале. 52 00:06:00,428 --> 00:06:03,972 Сматра се да их овде има најмање милион, 53 00:06:04,341 --> 00:06:08,420 толико је мрачно да их је невероватно тешко видети. 54 00:06:10,593 --> 00:06:15,912 Али астероиди не остају увек у астероидном појасу. 55 00:06:19,960 --> 00:06:23,935 С времена на време, два астероида се сударају, 56 00:06:26,299 --> 00:06:30,999 што узрокује губитак фрагмената, великих и малих, са појаса. 57 00:06:36,700 --> 00:06:40,180 Ово може створити хаос за суседне планете, 58 00:06:42,443 --> 00:06:45,679 БАКОЛОР КРАТЕР МАРС 59 00:06:47,128 --> 00:06:50,565 ДАНИЛОВА КРАТЕР ВЕНЕРА 60 00:06:50,613 --> 00:06:54,266 укључујући и нашу. 61 00:06:54,290 --> 00:06:56,290 МЕТЕОРСКИ КРАТЕР ЗЕМЉА 62 00:07:04,560 --> 00:07:08,352 Летели смо са неколико свемирских летелица директно кроз астероидни појас, 63 00:07:10,840 --> 00:07:15,140 али само једна је остала да истражи сам регион. 64 00:07:16,383 --> 00:07:20,635 ЗОРА НАСА 65 00:07:20,835 --> 00:07:28,680 Већина астероида је попут деформисаних стена, али један се издваја од осталих 66 00:07:33,520 --> 00:07:39,144 много је већи од осталих и готово савршено сферичан. 67 00:07:42,706 --> 00:07:44,495 "Донин циљни свет." 68 00:07:44,552 --> 00:07:49,751 СЕРИС 69 00:07:49,969 --> 00:07:55,502 На прву, Серис изгледа тамно и прекривено кратерима, попут осталих астероида. 70 00:07:56,920 --> 00:08:00,752 Али Зора је открила да је другачије. 71 00:08:02,026 --> 00:08:06,077 Његова површина је посута јарко белим кристалима. 72 00:08:11,573 --> 00:08:13,446 Па шта су они? 73 00:08:20,937 --> 00:08:23,337 КАРДОНА ШПАНИЈА 74 00:08:23,362 --> 00:08:27,437 постоји још један свет у Сунчевом систему где се бели 75 00:08:27,461 --> 00:08:31,536 кристали формирају на површини, овде је, то је Земља. 76 00:08:31,813 --> 00:08:35,576 Ово је планина састављена скоро у потпуности од соли. 77 00:08:35,741 --> 00:08:39,367 Углавном је то натријум хлорид, заправо, кухињска со, има мало 78 00:08:39,391 --> 00:08:43,325 магнезијума и калијума унутра, што јој даје те ружичасте боје. 79 00:08:43,652 --> 00:08:44,847 Ово је огромно. 80 00:08:44,872 --> 00:08:48,296 Простире се стотинама метара дубоко у земљу. 81 00:08:48,761 --> 00:08:54,176 Формирао се зато што је, пре око 40 милиона година, ово био Атлантски океан. 82 00:08:54,478 --> 00:09:00,576 А онда, како се клима мењала, океани су се повукли, испарили, и оставили со за собом. 83 00:09:00,839 --> 00:09:07,740 А онда је тектоника плоча подигла тло и формирала планине соли. 84 00:09:30,853 --> 00:09:35,906 Кристали соли попут овог се формирају само у присуству течне воде. 85 00:09:39,120 --> 00:09:41,816 У овом случају, то је био Атлантски океан. 86 00:09:42,440 --> 00:09:44,936 То покреће једно занимљиво питање. 87 00:09:45,250 --> 00:09:49,755 Да ли су те кристалне наслаге на површини Серисове соли? 88 00:09:49,780 --> 00:09:55,697 И ако је тако, да ли то имплицира да је некада на Серису постојао океан? 89 00:10:01,680 --> 00:10:04,563 Зора је ушла у блиску орбиту. 90 00:10:09,209 --> 00:10:10,815 ОКАТОР КРАТЕР ЗОРА 91 00:10:10,840 --> 00:10:13,863 И мерењем сунчеве светлости која се рефлектује од кристалних 92 00:10:13,887 --> 00:10:17,488 наслага, могло би се утврдити од чега су направљени 93 00:10:19,813 --> 00:10:24,693 натријум карбоната, уобичајене врсте соли 94 00:10:27,320 --> 00:10:32,526 заводљив знак да је Серис имао океан у својој прошлости. 95 00:10:41,312 --> 00:10:46,727 Кружећи само 35 км од површине, Зора је пронашла још један траг 96 00:10:47,060 --> 00:10:51,414 који указује на то да океан можда и данас постоји. 97 00:10:57,300 --> 00:11:00,576 Детектован је другачији тип кристала соли 98 00:11:01,013 --> 00:11:05,072 који је пронађен само на једном другом месту у Сунчевом систему. 99 00:11:13,456 --> 00:11:18,608 Када слана вода испари, она оставља ове ствари за собом, кристале соли, 100 00:11:18,633 --> 00:11:23,921 у суштини јоне натријума и хлора повезане заједно у кристалну решетку. 101 00:11:24,427 --> 00:11:29,382 Али под правим условима, када је веома хладно, онда се другачија 102 00:11:29,407 --> 00:11:33,007 врста кристала може формирати када се морска вода замрзне. 103 00:11:33,160 --> 00:11:39,609 Зову се хидрохалити, у суштини молекули воде су уграђени у кристалну решетку. 104 00:11:39,816 --> 00:11:42,455 Сада видимо хидрохалите овде на Земљи. 105 00:11:42,480 --> 00:11:45,676 Али чињеница да их видимо и на Серису представља 106 00:11:45,701 --> 00:11:50,656 мистерију јер су хидрохалити нестабилни у вакууму. 107 00:11:50,681 --> 00:11:55,376 Израчунато је да би требало да трају само око 100 година 108 00:11:55,401 --> 00:12:00,096 на површини Сериса пре него што вода побегне у свемир. 109 00:12:00,578 --> 00:12:06,456 Дакле, чињеница да их налазимо имплицира да се они морају стално формирати. 110 00:12:06,735 --> 00:12:10,862 А то, заузврат, мора да имплицира да се испод 111 00:12:10,887 --> 00:12:16,125 површине Сериса данас налази резервоар слане воде. 112 00:12:20,746 --> 00:12:23,527 Серис је свет воде. 113 00:12:24,740 --> 00:12:27,822 Сматра се да је слана, подземна језера дубока 114 00:12:27,847 --> 00:12:32,209 40 км постоје испод површине и данас. 115 00:12:33,520 --> 00:12:36,760 Али како је со завршила на површини? 116 00:12:39,132 --> 00:12:42,634 Одговор лежи у Серисовој локацији. 117 00:12:47,320 --> 00:12:52,327 Долазећи астероиди могу да продру право у језера испод. 118 00:12:54,146 --> 00:12:59,604 Изложена вакууму свемира, вода тренутно испарава, 119 00:13:04,560 --> 00:13:12,410 остављајући за собом терет соли и посипајући Сериса јарким белим мрљама. 120 00:13:18,409 --> 00:13:22,373 Откриће воде испод површине значи да је овај 121 00:13:22,397 --> 00:13:26,685 астероид сада кандидат у потрази за животом. 122 00:13:32,254 --> 00:13:34,907 Што смо више истраживали астероидни појас, 123 00:13:34,932 --> 00:13:39,368 то смо више схватали да то није само рушевина. 124 00:13:41,829 --> 00:13:46,967 Мрачни светови који се овде крију су сами по себи вредни истраживања. 125 00:13:50,377 --> 00:13:56,156 А астероиди који напуштају појас могу трансформисати планете у близини. 126 00:14:03,906 --> 00:14:08,059 Марс кружи ближе астероидном појасу него било која друга планета. 127 00:14:13,600 --> 00:14:18,354 И око 100 нових места удара се појављује на Марсу сваке године. 128 00:14:26,033 --> 00:14:29,913 НАСА-ини ровери су пронашли неке спектакуларне метеорите 129 00:14:29,938 --> 00:14:31,670 ХИТ ШИЛД СТЕНА, ЛЕТЕЛИЦА ОПОРТУНИТИ, 6 ЈАНУАР 2005. ГОДИНЕ 130 00:14:31,694 --> 00:14:33,576 разбацане по његовој површини. 131 00:14:34,448 --> 00:14:37,897 ЕГ-СТЕНА, ЛЕТЕЛИЦА КУРИОСИТИ, 30 ОКТОБАР 2016. ГОДИНЕ 132 00:14:39,012 --> 00:14:41,892 КАКАО, ЛЕТЕЛИЦА КУРИОСИТИ, 28 ЈАНУАР 2023. ГОДИНЕ 133 00:14:43,446 --> 00:14:48,246 И један је чак уочио нешто што изгледа као астероид на небу, 134 00:14:53,633 --> 00:14:56,158 како лебди испред сунца. 135 00:15:03,420 --> 00:15:06,982 Али то је заправо један од два Марсова месеца. 136 00:15:09,048 --> 00:15:12,601 ФОБОС 137 00:15:21,159 --> 00:15:25,342 БАРДЕНАС РЕАЛЕС ШПАНИЈА 138 00:15:37,230 --> 00:15:43,053 Фобос није сферног облика, као наш Месец, већ је помало чудног неправилног облика. 139 00:15:44,404 --> 00:15:49,318 Дакле, постоји теорија, једноставна теорија, можда је Фобос астероид 140 00:15:49,343 --> 00:15:53,390 који је дошао из астероидног појаса и заробила га је Марсова гравитација. 141 00:15:54,079 --> 00:15:59,142 Па, заправо, испоставља се да ствари нису тако једноставне. 142 00:16:04,380 --> 00:16:08,039 Европска свемирска агенција има сонду у орбити 143 00:16:08,064 --> 00:16:11,108 која вредно истражује Црвену планету. 144 00:16:14,213 --> 00:16:21,671 Марс Експрес кружи око Марса три пута дневно, редовно пролазећи испод Фобоса. 145 00:16:25,005 --> 00:16:30,395 Његове камере високе резолуције снимиле су најдетаљније слике Месеца икада виђене, 146 00:16:36,007 --> 00:16:40,056 приказујући површину прекривену чудним жлебовима. 147 00:16:44,406 --> 00:16:48,204 Фобос изгледа као да га је неко прегазио бициклом. 148 00:16:51,286 --> 00:16:53,717 Али можда су још занимљивија 149 00:16:53,742 --> 00:16:58,313 била мерења масе сићушног месеца која је Марс Експрес направио. 150 00:17:03,031 --> 00:17:06,148 Заправо је прилично тешко измерити масу малог месеца, 151 00:17:06,180 --> 00:17:09,330 али начин на који је то урађено био је да се измери како је путања 152 00:17:09,355 --> 00:17:15,296 летелице Марс Експрес била скренута због слабе гравитације Фобоса. 153 00:17:15,452 --> 00:17:20,976 Сада, када имамо масу и разумну представу о запремини, израчунавамо густину. 154 00:17:21,239 --> 00:17:26,328 И то је било изненађење, јер се испоставило да је 155 00:17:26,353 --> 00:17:31,656 Фобос више као нека врста гомиле шљунка, слабо спојене. 156 00:17:31,680 --> 00:17:33,336 Уопште није густ. 157 00:17:33,361 --> 00:17:40,472 И то заиста подржава теорију да је можда Фобос настао од остатака неке врсте судара. 158 00:17:47,680 --> 00:17:51,960 Дакле, могуће је да Фобос ипак није заробљени астероид, 159 00:17:54,666 --> 00:17:59,753 већ је заправо настао након тога што је масивни астероид ударио у Марс. 160 00:18:03,300 --> 00:18:07,790 Али и даље постоји нешто у вези са Фобосом што ниједна теорија не може да објасни, 161 00:18:09,200 --> 00:18:12,202 његове чудне жлебове. 162 00:18:15,028 --> 00:18:19,745 Овај пејзаж је обликован елементима, ветром и кишом, 163 00:18:19,770 --> 00:18:25,187 али на Фобосу нема ветра и кише, па је пејзаж обликован нечим другим. 164 00:18:25,212 --> 00:18:27,936 Заправо је обликован гравитацијом. 165 00:18:27,961 --> 00:18:31,783 Када имате планету и месец који круже једно око другог и окрећу 166 00:18:31,808 --> 00:18:36,135 се око својих оса, постоје веома сложене гравитационе силе које се 167 00:18:36,160 --> 00:18:41,905 називају плимске силе, и оне делују тако што деформишу месец, 168 00:18:41,930 --> 00:18:48,343 а такође заправо мало деформишу и планету, и мењају њихове орбите. 169 00:18:54,066 --> 00:19:00,265 Али у случају Марса и Фобоса, оно што се мења јесте да се Фобос спушта 170 00:19:00,304 --> 00:19:06,840 ка Марсу у својој орбити, тако да је сада само око 6.000 км изнад површине. 171 00:19:07,354 --> 00:19:11,210 И, на крају крајева, временом, Фобос се приближава Марсу 172 00:19:11,235 --> 00:19:16,247 и то значи да плимске силе постају све јаче и јаче. 173 00:19:20,640 --> 00:19:25,429 Жлебови на површини су стрије и преломи. 174 00:19:29,679 --> 00:19:33,683 Марсова гравитација разара Фобоса. 175 00:19:37,625 --> 00:19:44,082 На крају, Фобос ће се приближити толико да ће га Марсова гравитација уништити. 176 00:19:56,346 --> 00:20:01,164 Али из овог уништења, изрониће нешто лепо. 177 00:20:07,000 --> 00:20:09,857 Како се Фобос почне распадати, 178 00:20:11,872 --> 00:20:16,295 већина остатака ће пасти на површину Марса. 179 00:20:20,772 --> 00:20:27,785 Али остатак ће остати у блиској орбити, ширећи се и опкољавајући целу планету, 180 00:20:30,047 --> 00:20:34,820 остављајући Марс са спектакуларним скупом прстенова. 181 00:20:45,593 --> 00:20:47,853 Па шта је Фобос? 182 00:20:47,900 --> 00:20:55,077 Истина је, и мислим да је ово дивно, да још увек не знамо целу причу о пореклу Фобоса. 183 00:20:58,412 --> 00:21:04,277 Али оно што можемо рећи јесте да је овај мали месец дивно место, 184 00:21:05,799 --> 00:21:11,554 јер ће у будућности претворити Црвену планету у свет са прстеновима. 185 00:21:12,852 --> 00:21:16,957 50 МИЛИОНА ГОДИНА У БУДУЋНОСТИ 186 00:21:30,797 --> 00:21:37,927 Остављајући астероидни појас иза себе, путујемо даље, дубље у таму. 187 00:21:41,287 --> 00:21:45,978 ЈУПИТЕР 188 00:21:46,833 --> 00:21:51,393 Иза Јупитера, размаци између планета постају све већи, 189 00:21:54,320 --> 00:21:56,884 а температура нагло пада. 190 00:21:56,909 --> 00:22:00,187 САТУРН -140 СТЕПЕНИ ЦЕЛЗИЈУСА 191 00:22:03,657 --> 00:22:08,121 УРАН -195 СТЕПЕНИ ЦЕЛЗИЈУСА 192 00:22:08,807 --> 00:22:13,785 Настављамо даље, кроз милионе километара празног простора, 193 00:22:18,120 --> 00:22:22,080 док не стигнемо до најудаљеније планете од Сунца. 194 00:22:27,137 --> 00:22:34,339 НЕПТУН -200 СТЕПЕНИ ЦЕЛЗИЈУСА 195 00:22:36,686 --> 00:22:40,446 Нептун је обавијен густим плавим покривачем, 196 00:22:42,033 --> 00:22:46,326 облацима метана и амонијака, дебљим хиљадама километара, 197 00:22:47,055 --> 00:22:51,348 испод којих нема видљиве површине. 198 00:22:52,466 --> 00:22:56,367 Али постоје светови овде на којима бисте могли да стојите. 199 00:22:57,693 --> 00:23:00,477 Нептун има најмање 16 месеца. 200 00:23:02,026 --> 00:23:05,902 А један од њих је веома необичан. 201 00:23:06,799 --> 00:23:12,805 ТРИТОН 202 00:23:14,919 --> 00:23:19,716 Тритонова површина је прекривена бледим азотним ледом. 203 00:23:21,288 --> 00:23:27,775 Али за разлику од осталих месеца који су залеђени до језгра, Тритон је активан свет. 204 00:23:31,166 --> 00:23:35,464 Облаци гаса и прашине, слични гејзирима, висине 8 километара 205 00:23:35,704 --> 00:23:38,735 протежу се у горњу атмосферу Тритона, 206 00:23:39,126 --> 00:23:43,166 што их нагло спљошћава на 90 степени, 207 00:23:44,406 --> 00:23:47,046 стварајући тако чудан призор, 208 00:23:49,253 --> 00:23:52,284 да је тешко поверовати да је стваран. 209 00:23:57,140 --> 00:24:01,729 Како је месец, удаљен 4,5 милијарди км од Сунца 210 00:24:03,059 --> 00:24:05,344 постао тако активан? 211 00:24:24,920 --> 00:24:29,856 У 10. веку, монаси су саградили капелу на овом брду. 212 00:24:30,187 --> 00:24:33,671 То је запањујуће достигнуће, сво камење су ручно носили горе 213 00:24:33,696 --> 00:24:36,761 и када су завршили, усамљени монах, 214 00:24:37,160 --> 00:24:43,325 пустињак, живео је овде, размишљајући о великим мистеријама постојања. 215 00:24:45,159 --> 00:24:50,095 И сваког јутра, видео би излазак сунца на истоку. 216 00:24:50,120 --> 00:24:52,136 Сада знамо разлог за то. 217 00:24:52,161 --> 00:24:56,809 То је зато што се Земља окреће око своје осе и, заправо, све се 218 00:24:56,834 --> 00:25:02,332 окреће у Сунчевом систему, и скоро све се окреће у истом смеру. 219 00:25:04,435 --> 00:25:07,201 То је фундаментално својство природе, 220 00:25:07,225 --> 00:25:09,876 да када се ствари једном окрећу, оне настављају 221 00:25:09,901 --> 00:25:15,472 да се окрећу, и настављају да се окрећу у истом смеру, осим ако се нешто не деси. 222 00:25:18,866 --> 00:25:23,976 Тритон се не окреће у истом смеру као скоро све остало. 223 00:25:24,000 --> 00:25:28,256 Креће се у супротном смеру у својој орбити око Нептуна, 224 00:25:28,599 --> 00:25:31,395 тако да за то мора постојати разлог. 225 00:25:44,269 --> 00:25:48,876 Тритонова необична орбита, која га води око Нептуна у супротном смеру 226 00:25:48,901 --> 00:25:51,117 од унутрашњих сателита, 227 00:25:51,800 --> 00:25:56,588 сугерише да Тритон није настао поред Нептуна. 228 00:26:01,720 --> 00:26:04,033 Дошло је однекуд другде. 229 00:26:12,788 --> 00:26:17,993 Понекад су у науци ствари прилично једноставне, постоје некаква правила 230 00:26:18,018 --> 00:26:22,304 која се примењују и која су корисна, а једно од њих у Сунчевом ситему 231 00:26:22,748 --> 00:26:27,261 је да су планете и месеци који се формирају у истом региону око Сунца, 232 00:26:27,285 --> 00:26:31,536 на истој удаљености од звезде, направљени од истог материјала. 233 00:26:31,561 --> 00:26:34,454 На пример, ево Нептуна, 234 00:26:34,479 --> 00:26:38,459 који је углавном направљен од водоника, хелијума и мало метана. 235 00:26:38,999 --> 00:26:43,684 А ту је и Уран, који је направљен од водоника, хелијума и мало метана, 236 00:26:43,709 --> 00:26:47,887 јер су се формирали у истом леденом региону далеко од Сунца. 237 00:26:48,143 --> 00:26:52,556 Ево Марса, формираног много ближе, и то су силикати и 238 00:26:52,581 --> 00:26:55,776 оксиди гвожђа, алуминијум, магнезијум. Такве ствари. 239 00:26:56,093 --> 00:27:00,973 И ту је Земља, отприлике исто место, опет иста материја. 240 00:27:01,809 --> 00:27:06,164 Ево Плутона, направљеног од воденог леда, азотног леда, 241 00:27:06,189 --> 00:27:10,336 метанског леда и угљен-моноксида. 242 00:27:10,449 --> 00:27:15,416 А ево и Тритона, исто. 243 00:27:15,636 --> 00:27:21,822 Дакле, имамо хипотезу, која је претпоставка коју претпостављам да можемо да тестирамо. 244 00:27:21,847 --> 00:27:29,743 Хипотеза је да су се можда Тритон и Плутон формирали на истом месту. 245 00:27:32,239 --> 00:27:38,268 Да бисмо разумели Тритона, морамо дубље загледати у таму. 246 00:27:40,457 --> 00:27:46,656 Нептун је можда најудаљенија планета од Сунца, али није ивица Сунчевог система. 247 00:27:47,606 --> 00:27:49,602 Није чак ни близу. 248 00:27:51,252 --> 00:27:55,283 Више од милијарду километара даље налази се Плутон. 249 00:27:57,393 --> 00:27:59,240 И није сам. 250 00:28:00,319 --> 00:28:04,527 Постоји стотине хиљада других светова овде. 251 00:28:07,385 --> 00:28:10,950 Ово је Кајперов појас, 252 00:28:13,000 --> 00:28:17,719 огромно, залеђено подручје широко милијарде километара. 253 00:28:20,725 --> 00:28:24,768 Дом је егзотичне колекције ледених светова, 254 00:28:24,769 --> 00:28:26,775 ЕРИС ОТКРИВЕН 2005. ГОДИНЕ 255 00:28:26,800 --> 00:28:30,023 укључујући око 200 патуљастих планета. 256 00:28:31,393 --> 00:28:34,689 Неке имају прстенове и месеце. 257 00:28:34,714 --> 00:28:37,163 КВАОАР ОТКРИВЕН 2002. ГОДИНЕ 258 00:28:37,188 --> 00:28:40,374 Друге су бизарне и деформисане. 259 00:28:41,293 --> 00:28:43,749 Али све они деле једну заједничку ствар. 260 00:28:43,774 --> 00:28:45,108 ХАУМЕА ОТКРИВЕНА 2003. ГОДИНЕ 261 00:28:45,133 --> 00:28:48,642 Направљене су од сличног материјала као Тритон. 262 00:28:49,933 --> 00:28:51,607 ГОНГОН ОТКРИВЕН 2007. ГОДИНЕ 263 00:28:51,632 --> 00:28:56,318 Изгледа да је Кајперов појас место где Тритон припада. 264 00:28:58,342 --> 00:29:00,135 МАКЕМАКЕ ОТКРИВЕНА 2005. ГОДИНЕ 265 00:29:00,160 --> 00:29:03,390 Па како је завршио у орбити око Нептуна? 266 00:29:08,053 --> 00:29:13,259 Одговор би могао бити у чудној географији самог Кајперовог појаса. 267 00:29:14,309 --> 00:29:20,138 У једном региону, све кружи око Сунца у прилично кружним орбитама, као и скоро све 268 00:29:20,163 --> 00:29:25,990 остало у Сунчевом систему, али постоји други регион где ствари круже по елипсама. 269 00:29:26,015 --> 00:29:31,132 Готово као да је нешто пробило Кајперов појас и пореметило га. 270 00:29:36,093 --> 00:29:39,156 Постоји један главни осумњичени. 271 00:29:41,285 --> 00:29:42,976 Нептун. 272 00:29:45,031 --> 00:29:52,276 Сматра се да се Нептун формирао много ближе Сунцу, а затим се полако ишчупао. 273 00:29:54,666 --> 00:30:00,574 Његова гравитација је пореметила Кајперов појас и расејала ледене светове, 274 00:30:02,858 --> 00:30:06,381 али Тритон није могао да побегне. 275 00:30:09,099 --> 00:30:14,942 До данас, Тритон је заробљен у обрнутој орбити око Нептуна. 276 00:30:17,553 --> 00:30:21,706 А бити оволико близу гиганта има последице. 277 00:30:24,640 --> 00:30:27,861 Баш као што наш Месец подиже плиму на Земљи, 278 00:30:27,886 --> 00:30:31,210 тако и Нептун подиже плиму на Тритону, 279 00:30:32,052 --> 00:30:34,475 истезећи га и гњечећи, 280 00:30:41,347 --> 00:30:44,890 загревајући његове стене и лед. 281 00:30:47,146 --> 00:30:51,428 Сматра се да је то оно што топи његову залеђену унутрашњост, 282 00:30:54,086 --> 00:30:57,945 и покреће спектакуларне перјанице. 283 00:31:10,642 --> 00:31:13,751 Дакле, ево дивне хипотезе 284 00:31:13,776 --> 00:31:17,896 о томе шта се могло догодити да би се објаснило шта видимо на Тритону. 285 00:31:18,098 --> 00:31:21,078 Дакле, док је Нептун пролазио кроз Кајперов појас, у насталом 286 00:31:21,103 --> 00:31:26,575 гравитационом хаосу, Тритон је био заробљен у својој обрнутој орбити. 287 00:31:26,600 --> 00:31:31,856 Чак и до данас, та орбита избацује енергију у Месец, 288 00:31:31,880 --> 00:31:37,136 плимом коју на њему ствара Нептунова гравитација, и то покреће геологију. 289 00:31:37,160 --> 00:31:42,167 И зар то није диван пример како се гради хипотеза у науци? 290 00:31:42,192 --> 00:31:44,188 Спојили сте трагове. 291 00:31:44,212 --> 00:31:48,862 Дакле, имате састав Тритона који је исти као и Плутон, имамо чудну 292 00:31:48,887 --> 00:31:54,895 географију Кајперовог појаса и знамо да гасни гиганти могу да мењају своје орбите. 293 00:31:55,316 --> 00:31:59,784 Спојите то заједно и имамо хипотезу о томе зашто је 294 00:31:59,809 --> 00:32:05,614 Тритон чудан магични мрачни свет који данас видимо. 295 00:32:16,880 --> 00:32:21,900 Остављајући Тритона иза себе, путујемо у Кајперов појас. 296 00:32:23,913 --> 00:32:27,454 Веома мало знамо о световима овде. 297 00:32:29,952 --> 00:32:34,487 Толико су далеко да их не можемо детаљно разазнати. 298 00:32:36,513 --> 00:32:41,836 Али послали смо једну свемирску летелицу да истражи овај регион. 299 00:32:41,861 --> 00:32:44,277 НОВИ ХОРИЗОНТИ НАСА 300 00:32:50,552 --> 00:32:54,865 Требало је више од девет година да Нови хоризонти стигну овде 301 00:32:55,061 --> 00:32:58,653 и усмере се на свој главни циљ. 302 00:33:01,716 --> 00:33:06,405 ПЛУТОН 303 00:33:09,097 --> 00:33:12,099 Свемирска летелица је снимила прве снимке из близине 304 00:33:12,131 --> 00:33:14,858 света Кајперовог појаса икада виђене 305 00:33:19,040 --> 00:33:22,840 откривајући планине на Плутону високе као Алпи, 306 00:33:24,093 --> 00:33:28,613 направљене од воде залеђене као гранит. 307 00:33:39,099 --> 00:33:41,726 Али овде је у питању нешто друго. 308 00:33:43,686 --> 00:33:45,259 Други свет, 309 00:33:46,453 --> 00:33:49,726 виси неудобно близу на небу. 310 00:33:49,796 --> 00:33:53,801 ХАРОН 311 00:33:58,491 --> 00:34:04,765 Харон не излази нити залази, и видљив је само са једне стране Плутона. 312 00:34:12,846 --> 00:34:15,957 Разумевање зашто су ова два тако близу једно другом, 313 00:34:17,613 --> 00:34:22,083 открива нешто јединствено о овом мрачном и далеком царству. 314 00:34:27,153 --> 00:34:30,093 Када је Харон први пут откривен 1978. године, 315 00:34:30,118 --> 00:34:33,895 једонставно смо претпоставили да је то месец, Плутонов месец. 316 00:34:34,119 --> 00:34:38,665 Али што смо више сазнавали о Харону и, што је кључно, што смо више 317 00:34:38,690 --> 00:34:43,760 сазнавали о систему Плутон-Харон, то смо више схватали да ту има више. 318 00:34:46,885 --> 00:34:52,637 Сви велики месеци у Сунчевом систему, укључујући и наш, имају нешто заједничко. 319 00:34:53,846 --> 00:34:57,823 Они показују само једно лице својој матичној планети, 320 00:34:59,932 --> 00:35:04,203 и чињеница да сви месеци то раде није случајност. 321 00:35:05,831 --> 00:35:07,536 То има везе са сложеношћу орбита. 322 00:35:07,561 --> 00:35:11,263 Рецимо да је ово Земља а ја сам Месец, и ми обично замишљамо Месец 323 00:35:11,287 --> 00:35:15,416 како само кружи око Земље, а Земља мирује, то се не дешава. 324 00:35:15,717 --> 00:35:18,961 Заправо, и Месец и Земља круже око онога што се 325 00:35:18,985 --> 00:35:22,803 назива заједнички центар масе система Земља-Месец. 326 00:35:22,828 --> 00:35:25,798 Само што је Земља много масивнија од Месеца, 327 00:35:25,823 --> 00:35:30,410 центар масе је заправо унутар Земље, тако да Земља то некако ради. 328 00:35:35,305 --> 00:35:37,675 Дозволите ми да вам покажем шта мислим. 329 00:35:42,529 --> 00:35:47,256 Дакле, ево Земље, окреће се око своје осе једном у 24 сата, то је један дан. 330 00:35:47,281 --> 00:35:53,045 А ту је Месец који кружи око Земље, једном сваких 27 и нешто дана. 331 00:35:54,996 --> 00:35:58,851 Гравитационе интеракције између Земље и Месеца 332 00:35:58,876 --> 00:36:02,124 узрокују синхронизацију њихових орбита. 333 00:36:08,800 --> 00:36:15,773 Месец се окреће око своје осе тачно једном за сваки круг који направи око Земље, 334 00:36:17,146 --> 00:36:23,635 што резултира да је иста страна Месеца увек окренута ка Земљи. 335 00:36:25,980 --> 00:36:33,012 Али у случају Плутона и Харона, центар масе система је изван оба тела, 336 00:36:33,037 --> 00:36:39,016 па оба круже око центра масе, који је негде у свемиру. Ту стојим. 337 00:36:39,174 --> 00:36:44,143 Плутон обиђе око своје осе једном сваких 6,5 дана или тако некако 338 00:36:44,168 --> 00:36:48,597 и окреће се око своје осе једном сваких 6,5 дана или тако некако. 339 00:36:48,622 --> 00:36:53,356 И Харон такође кружи једном сваких 6,5 дана или тако некако и 340 00:36:53,381 --> 00:36:57,456 окреће се око своје осе једном сваких 6,5 дана или тако некако. 341 00:36:57,606 --> 00:37:03,892 И резултат свега тога је да Харон увек показује исто лице Плутону, 342 00:37:05,920 --> 00:37:10,917 и Плутон увек показује исто лице Харону. 343 00:37:14,833 --> 00:37:19,462 Оба света се суочавају један са другим у синхроном плесу. 344 00:37:22,311 --> 00:37:25,953 Ово може изгледати заиста чудно и необично, али није. 345 00:37:25,978 --> 00:37:29,056 То је последица свих тих сила које делују. 346 00:37:29,081 --> 00:37:32,378 То би се десило са нашом Земљом и Месецом, ако би им се дало довољно времена, 347 00:37:32,403 --> 00:37:36,495 али довољно времена би било много пута веће од тренутне старости универзума. 348 00:37:36,520 --> 00:37:42,887 Разлика овде је у томе што ово није месец који кружи око планете, већ би 349 00:37:42,912 --> 00:37:46,798 већ би требало да се посматра као два објекта сличне масе 350 00:37:46,822 --> 00:37:49,331 који круже један око другог. 351 00:37:53,093 --> 00:37:54,741 Хвала вам. 352 00:37:56,571 --> 00:38:00,494 Плутон и Харон су двоструки планетарни систем 353 00:38:01,759 --> 00:38:04,167 познат и као бинарни пар. 354 00:38:04,191 --> 00:38:05,839 НОВИ ХОРИЗОНТИ СЛИКАНО ЈУЛА 2015. ГОДИНЕ 355 00:38:05,863 --> 00:38:12,703 Удаљени само 20.000 км, гледају се без окретања очију. 356 00:38:14,097 --> 00:38:17,725 Ово је први двоструки планетарни систем који смо посматрали, 357 00:38:18,290 --> 00:38:21,418 али мислимо да би их могло бити много више. 358 00:38:23,178 --> 00:38:29,665 Нови хоризонти су и данас тамо, трагајући за још светова Кајперовог појаса. 359 00:38:31,453 --> 00:38:35,078 До сада је наишао само на један. 360 00:38:38,600 --> 00:38:45,049 Арокот је формиран од другог пара, сада толико близу да се додирују. 361 00:38:45,913 --> 00:38:49,575 АРОКОТ НОВИ ХОРИЗОНТИ 362 00:38:49,600 --> 00:38:55,097 Па зашто светови овде у Кајперовом појасу формирају ова ретка партнерства? 363 00:38:59,853 --> 00:39:04,417 Што су планете даље од Сунца, то се спорије крећу. 364 00:39:06,285 --> 00:39:10,387 И овде напољу, крећу се заиста веома споро. 365 00:39:11,959 --> 00:39:15,153 Али, повремено, судари се дешавају. 366 00:39:19,066 --> 00:39:23,559 Сматра се да су се у прошлости Плутон и Харон укрстили, 367 00:39:27,346 --> 00:39:34,588 али њихово кретање глечера значило је да је ово био мање удар, а више загрљај. 368 00:39:37,220 --> 00:39:43,178 Уместо уништења, пар је постао партнери за цео живот. 369 00:39:51,808 --> 00:39:55,943 Тренуто смо заправо посетили само три света у Кајперовом појасу, Плутон, 370 00:39:55,968 --> 00:40:00,960 Харон и Арокот, али смо видели више користећи свемирски телескоп Хабл. 371 00:40:01,428 --> 00:40:03,840 И оно што је занимљиво јесте да, када зумирамо 372 00:40:03,864 --> 00:40:06,276 на оне које изгледају као појединачни пиксели 373 00:40:06,301 --> 00:40:08,695 светлости, многи од њих нису појединачни пиксели, 374 00:40:08,720 --> 00:40:11,290 већ су бинарни системи баш као Плутон и Харон. 375 00:40:11,832 --> 00:40:17,046 Дакле, ово је пар светова који се зову Тифон и Ехидна, и то је бинарни свет. 376 00:40:17,418 --> 00:40:22,015 А ово је још један пар светова, Вант и Оркус. 377 00:40:22,090 --> 00:40:24,935 И, опет, видите их како круже једни око других. 378 00:40:24,960 --> 00:40:27,736 Круже око свог заједничког центра масе. 379 00:40:28,119 --> 00:40:32,298 И овај сложени гравитациони плес, далеко од Сунца, значи да 380 00:40:32,323 --> 00:40:37,340 Кајперов појас има веома сложену структуру коју заправо не разумемо. 381 00:40:37,413 --> 00:40:40,118 Дакле, Кајперов појас заиста, у веома правом смислу, 382 00:40:40,143 --> 00:40:46,958 представља границу нашег знања о Сунчевом систему, готово. 383 00:40:50,885 --> 00:40:55,365 Преко Кајперовог појаса, улазимо у царство истинске таме. 384 00:40:56,800 --> 00:41:00,395 Све што видимо су сјајне звезде Млечног пута. 385 00:41:01,888 --> 00:41:07,641 Чак се и наши најмоћнији телескопи муче да виде било шта у Сунчевом систему овде. 386 00:41:08,126 --> 00:41:12,095 СУБАРУ ТЕЛЕСКОП ХАВАЈИ 387 00:41:12,120 --> 00:41:16,771 Али с времена на време, ствари се појављују у мраку. 388 00:41:26,813 --> 00:41:30,733 Године 2018, слаба тачка светлости је откривена 389 00:41:34,501 --> 00:41:38,261 10 милијарди км изван Кајперовог појаса. 390 00:41:43,714 --> 00:41:45,474 То је патуљаста планета, 391 00:41:48,080 --> 00:41:51,040 са надимком "Далеко, далеко тамо“ 392 00:41:51,394 --> 00:41:52,946 ДАЛЕКО, ДАЛЕКО ТАМО 393 00:41:52,970 --> 00:41:55,290 Али мислимо да има још тога. 394 00:41:57,917 --> 00:41:59,477 Много више. 395 00:42:01,833 --> 00:42:06,016 Постоји још једно царство нашег Сунчевог система, далеко изван домашаја 396 00:42:06,041 --> 00:42:09,600 било које свемирске летелице или телескопа који смо икада направили. 397 00:42:11,760 --> 00:42:17,417 Тако огромно, тако чудно и тако дубоко у тами, 398 00:42:21,079 --> 00:42:23,494 готово је немогуће замислити га. 399 00:42:30,802 --> 00:42:34,857 Замислите да је тај врх Сунце, а ја стојим негде око 400 00:42:34,881 --> 00:42:39,120 орбите Нептуна, и хајде да кренемо ка Кајперовом појасу. 401 00:42:39,287 --> 00:42:44,388 Нептун је удаљен око 30 метара од Сунца, што на нашој скали 402 00:42:44,413 --> 00:42:47,696 значи да би Земља била удаљена један метар. 403 00:42:47,721 --> 00:42:53,290 Један метар, то се зове једна астрономска јединица, удаљеност Земље од Сунца. 404 00:42:53,315 --> 00:42:56,310 То је око 150 милиона км. 405 00:42:56,613 --> 00:42:59,059 Па, сада сам унутар Кајперовог појаса, 406 00:42:59,739 --> 00:43:03,931 пролазим кроз то царство ледених светова и стижем до Плутона, 407 00:43:03,956 --> 00:43:07,653 најдаљег дела његове орбите на ивици Кајперовог појаса, 408 00:43:07,677 --> 00:43:11,176 50 астрономских јединица, дакле 50 метара удаљеног. 409 00:43:11,653 --> 00:43:15,336 А затим до најудаљенијег објекта који можемо видети. 410 00:43:15,360 --> 00:43:20,576 Па, морамо да пожуримо јер је то далеко. 411 00:43:20,927 --> 00:43:24,936 То је, наравно, Далеко, далеко тамо. 412 00:43:25,112 --> 00:43:29,656 То је најудаљенији објекат који смо икада видели. 413 00:43:30,008 --> 00:43:38,023 И то је 130 астрономских јединица далеко, 130 метара. 414 00:43:38,994 --> 00:43:44,279 Али, запањујуће је да чврсто верујемо да постоји још 415 00:43:44,304 --> 00:43:47,735 један регион, још једно царство у Сунчевом систему. 416 00:43:48,199 --> 00:43:54,107 Али да бисмо стигли до ивице тога, морамо ићи далеко, далеко, далеко. 417 00:45:48,273 --> 00:45:52,516 Ево нас, 2 км од сунца. 418 00:45:52,541 --> 00:45:55,096 То је 2.000 астрономских јединица. 419 00:45:55,120 --> 00:45:58,736 И ту мислимо да почиње друго царство. 420 00:45:59,045 --> 00:46:06,376 И, за мене зачуђујуће, мислимо да се протеже 100 км даље. 421 00:46:06,577 --> 00:46:11,056 100.000 астрономских јединица. То је више од светлосне године. 422 00:46:11,173 --> 00:46:17,073 Само замислите колико чудних светова то садржи. 423 00:46:22,186 --> 00:46:26,004 Ово удаљено царство је познато као Ортов облак, 424 00:46:26,587 --> 00:46:30,650 моћно краљевство, јако најмање трилион, 425 00:46:31,027 --> 00:46:33,454 ОРТОВ ОБЛАК, УДАЉЕНОСТ ОД СУНЦА 300 МИЛИЈАРДИ КИЛОМЕТАРА 426 00:46:33,479 --> 00:46:35,322 скривено у тами. 427 00:46:37,120 --> 00:46:41,909 Сматра се да су већина ледени објекти величине планина. 428 00:46:42,966 --> 00:46:46,279 Али је вероватно да су неки направљени од камена. 429 00:46:47,282 --> 00:46:52,927 И ако бисмо могли да одемо тамо и посетимо их, открили бисмо да су нетакнути. 430 00:46:55,160 --> 00:47:00,894 Једва се променило од оснивања Сунчевог система. 431 00:47:06,086 --> 00:47:09,085 Простирући се у међузвездани простор 432 00:47:10,089 --> 00:47:13,356 и држећи га на месту захваљујући сунчевој гравитацији, 433 00:47:14,039 --> 00:47:19,499 Ортов облак је највеће и најмистериозније царство нашег Сунчевог система. 434 00:47:22,718 --> 00:47:27,418 Ствар је у томе, ниједан телескоп никада није видео ништа у Ортовом облаку, 435 00:47:28,272 --> 00:47:33,499 а најудаљенија летелица од Земље, Војаџер 1, је тамо. 436 00:47:33,792 --> 00:47:36,507 То је одмах изван Далеко, далеко тамо. 437 00:47:36,639 --> 00:47:43,126 Путује брзином од око милион миља дневно и требаће му 300 година 438 00:47:43,486 --> 00:47:48,378 да стигне овде и 30.000 година да пређе Ортов облак. 439 00:47:49,051 --> 00:47:51,827 Али наука се не бави бајкама. 440 00:47:51,852 --> 00:47:56,016 Није као да је неко само рекао: „Па, то би била добра идеја, хајде да је измислимо.“ 441 00:47:56,220 --> 00:47:59,183 Па зашто смо тако сигурни да је тамо? 442 00:48:06,523 --> 00:48:12,923 Откако посматрамо ноћно небо, постоје знаци да је Ортов облак стваран. 443 00:48:16,120 --> 00:48:18,240 И ово је један од њих. 444 00:48:20,900 --> 00:48:25,145 НЕГДЕ БЛИЗУ ЗЕМЉЕ 2023. ГОДИНЕ 445 00:48:25,179 --> 00:48:28,213 Постоји већ милијардама година. 446 00:48:31,139 --> 00:48:36,348 И већи део тог времена, било је заробљено у дубоком, смрзнутом сну. 447 00:48:40,139 --> 00:48:43,213 Али сада се узбуђује. 448 00:48:47,199 --> 00:48:52,430 Како се приближава сунцу, топли зраци обасјавају његову површину, 449 00:48:58,026 --> 00:49:00,165 и почиње да се топи. 450 00:49:28,233 --> 00:49:31,759 Толико материјала је откинуто са површине. 451 00:49:33,366 --> 00:49:35,406 Испружа се и формира реп 452 00:49:40,266 --> 00:49:43,446 дугачак 20 милиона км. 453 00:49:45,399 --> 00:49:47,046 То је комета. 454 00:49:48,775 --> 00:49:51,928 НИШИМУРА 9. СЕПТЕМБАР 2023. ГОДИНЕ 455 00:49:51,953 --> 00:49:56,552 Комета Нишимура је била видљива са Земље само неколико недеља. 456 00:49:57,120 --> 00:50:00,370 И никако није прва те врсте. 457 00:50:03,813 --> 00:50:05,295 ХЕЈЛ-БОП 29 МАРТ 1997. ГОДИНЕ 458 00:50:05,320 --> 00:50:07,041 Хејл-Боп, 459 00:50:09,171 --> 00:50:10,695 НИОВАЈЗ 21. ЈУЛ 2020. ГОДИНЕ 460 00:50:10,720 --> 00:50:15,126 и Ниовајз су нам недељама осветљавали небо. 461 00:50:21,520 --> 00:50:28,021 И када смо пратили њихове путање уназад, открили смо да су све дошле са истог места 462 00:50:30,013 --> 00:50:33,613 300 милијарди км од Сунца. 463 00:50:38,527 --> 00:50:45,189 Безброј комета током скорије историје има орбите које су почеле у Ортовом облаку. 464 00:50:46,147 --> 00:50:50,896 И то је двоструко изненађујуће јер комете имају веома кратак животни век. 465 00:50:51,024 --> 00:50:55,056 Многе од њих трају само неколико орбита око Сунца. 466 00:50:55,455 --> 00:51:01,578 То имплицира да мора постојати огроман резервоар комета овде. 467 00:51:01,878 --> 00:51:07,103 И то је централни доказ за постојање Ортовог облака. 468 00:51:11,105 --> 00:51:14,695 Али како изгледа Ортов облак? Па, ево једне фасцинантне ствари, 469 00:51:14,854 --> 00:51:18,424 комете све долазе из различитих праваца. 470 00:51:18,449 --> 00:51:23,016 Оданде и оданде и доле и преко, одасвуд. 471 00:51:23,280 --> 00:51:27,513 Сада, ако је Ортов облак раван као Кајперов појас, 472 00:51:27,538 --> 00:51:31,402 очекивали бисте да долазе из сличних праваца 473 00:51:32,366 --> 00:51:37,616 што имплицира да Ортов облак није раван диск, 474 00:51:39,320 --> 00:51:43,817 већ нека врста џиновске сфере која окружује Сунце. 475 00:51:45,063 --> 00:51:48,496 Сада, само замислите размере Ортовог облака, 476 00:51:48,729 --> 00:51:53,776 џиновске сфера која обавија цео Сунчев систем, 477 00:51:53,800 --> 00:51:58,832 протежући се више од светлосне године, у свим правцима. 478 00:52:05,633 --> 00:52:08,894 Склони смо да размишљамо о Сунчевом систему као о Сунцу 479 00:52:08,919 --> 00:52:11,927 и свим планетама и месецима, 480 00:52:21,385 --> 00:52:25,240 али, како се технологија усавршавала, открили смо све више 481 00:52:26,926 --> 00:52:28,689 и више. 482 00:52:30,753 --> 00:52:35,798 Наше истраживање Сунчевог система је тек почело. 483 00:52:40,384 --> 00:52:46,428 Знамо да смо истражили само врх леденог брега, делић онога што је тамо напољу. 484 00:52:46,453 --> 00:52:50,936 Већи део Сунчевог система лежи, барем за сада, далеко ван нашег домашаја. 485 00:52:51,143 --> 00:52:56,748 Али само посматрањем неколико комета и астероида, 486 00:52:56,773 --> 00:53:00,138 па чак и заробљених месеца, који су се усудили да крену ка унутрашњости 487 00:53:00,163 --> 00:53:03,425 из спољашњег Сунчевог система, и, бавећи се науком, 488 00:53:03,450 --> 00:53:08,695 успели смо да створимо слику и испричамо причу о нашем Сунчевом систему. 489 00:53:09,017 --> 00:53:15,472 И открили смо да то није само неколико планета које круже близу усамљене звезде. 490 00:53:15,497 --> 00:53:20,264 То је огромна структура која се протеже ка споља, 491 00:53:20,289 --> 00:53:23,547 можда до пола пута до најближе звезде. 492 00:53:24,795 --> 00:53:33,977 Превео : Забуза 493 00:53:37,084 --> 00:53:44,004 СУНЧЕВ СИСТЕМ НОВЕ ГРАНИЦЕ 494 00:53:49,243 --> 00:53:53,443 Постоји права мистерија око Фобоса, а то је да ми заправо не знамо шта је то. 495 00:53:54,577 --> 00:53:58,235 Изгледа потпуно исто као астероид, али кружи око Марса у веома кружној 496 00:53:58,260 --> 00:54:04,317 орбити око његовог екватора, што није оно што бисте очекивали. 497 00:54:05,381 --> 00:54:10,879 Фобос изгледа као астероид, али се понаша као месец. Па шта је од та два? 498 00:54:12,712 --> 00:54:15,381 Можда ћемо ускоро добити одговор. 499 00:54:16,952 --> 00:54:23,421 Јапанска свемирска агенција планира смелу мисију на Фобос 2026. године. 500 00:54:23,999 --> 00:54:29,788 Мисија ММX, мисија истраживања Марсовог Месеца, има за циљ да 501 00:54:29,812 --> 00:54:36,142 оде на Марсов месец и донесе неке узорке Фобоса назад на Земљу. 502 00:54:37,577 --> 00:54:40,614 Заиста сам уверена да ћемо, чим будемо имали 503 00:54:40,638 --> 00:54:44,789 узорак на Земљи, готово одмах знати шта је Фобос. 504 00:54:46,028 --> 00:54:48,582 Али слетање на Марсов мали месец, 505 00:54:48,606 --> 00:54:51,383 са његовом ниском гравитацијом, бушење у његову 506 00:54:51,408 --> 00:54:57,595 површину и враћање узорака на Земљу у једном повратном путовању, 507 00:54:58,492 --> 00:55:00,492 није мали подвиг. 508 00:55:03,921 --> 00:55:07,309 Људи су дуго желели да истраже Марсове месеце, покушавали 509 00:55:07,333 --> 00:55:11,249 су да пошаљу мисије тамо, али нису успели из више разлога. 510 00:55:11,965 --> 00:55:17,379 ФОБОС 1 1988. ГОДИНА 511 00:55:17,404 --> 00:55:23,001 Нажалост, Фобос 1 није успео на путу до система Марса. 512 00:55:23,377 --> 00:55:25,895 ФОБОС 2 1988. ГОДИНА 513 00:55:25,920 --> 00:55:28,185 А онда је Фобос 2 стигао тамо и послао мало 514 00:55:28,209 --> 00:55:31,326 података, а затим је изгубљен контакт са њим. 515 00:55:31,983 --> 00:55:37,814 Руска свемирска агенција Роскосмос је 2011. године направила трећи покушај 516 00:55:43,671 --> 00:55:48,038 Сонда Фобос-Грунт је лансирана са космодрома Бајконур. 517 00:55:48,620 --> 00:55:50,938 Али руска летелица није успела да покрене 518 00:55:50,963 --> 00:55:53,961 сопствене моторе како би кренула на пут ка Марсу. 519 00:55:54,840 --> 00:55:59,481 Када мисија не успе, то је поражавајуће, разочаравајуће. 520 00:56:00,160 --> 00:56:02,410 Али морамо да учимо из грешака. 521 00:56:02,652 --> 00:56:06,403 Потребни су нам ти неуспеси да нам помогну да развијемо наше 522 00:56:06,427 --> 00:56:10,880 инструменте, да развијемо нашу мисију како бисмо је учинили успешном. 523 00:56:12,752 --> 00:56:19,585 Ако све буде ишло по плану, трансформисаће наше разумевање шта је Фобос, пружајући 524 00:56:20,663 --> 00:56:22,867 пружајући нови увид у то како су се формирали 525 00:56:22,891 --> 00:56:26,000 месеци и планете нашег Сунчевог система. 526 00:56:26,920 --> 00:56:29,975 Свемирска летелица ММX је невероватно способна. 527 00:56:30,000 --> 00:56:34,854 Има камере, спектрометре, ровер и два механизма за узорковање. 528 00:56:35,985 --> 00:56:40,698 Али такође ради нешто што никада раније није урађено, што отежава ствар. 529 00:56:42,488 --> 00:56:47,344 И зато, да бисте били спремни за то, морате да прођете кроз читав низ тестова. 530 00:56:47,657 --> 00:56:50,736 Вибрираће све као што ће вибрирати када се лансира. 531 00:56:50,761 --> 00:56:53,990 Изложиће га високим и ниским температурама као што бисте 532 00:56:54,014 --> 00:56:58,345 искусили од директног сунца или од боравка у свемирској хладноћи. 533 00:57:00,742 --> 00:57:04,020 Ако мисија буде успешна, повратна летелица би 534 00:57:04,044 --> 00:57:07,920 требало да се врати кући са узорцима 2031. године. 535 00:57:09,955 --> 00:57:13,984 Када се узорак врати на Земљу, анализираћемо га у нашим лабораторијама 536 00:57:14,008 --> 00:57:18,075 да бисмо открили од чега је направљен и шта је самим тим Фобос. 537 00:57:18,430 --> 00:57:24,834 Разумевање порекла Марсовог месеца Фобоса помоћи ће нам да направимо 538 00:57:24,858 --> 00:57:31,720 корак напред ка разумевању еволуције и формирања нашег Сунчевог система. 539 00:57:38,586 --> 00:57:43,092 Следећи пут, најнасилнији светови нашег Сунчевог система, 540 00:57:44,272 --> 00:57:48,730 где ћемо се сусрести са вихоровима високим 20 км, 541 00:57:49,078 --> 00:57:53,431 муњама десет пута јачим него на нашој планети 542 00:57:54,033 --> 00:57:58,673 и успореним кишним олујама на удаљеном месецу. 543 00:57:59,892 --> 00:58:03,628 Ово су олујни светови. 544 00:58:04,305 --> 00:59:04,769 Do you want subtitles for any video? -=[ ai.OpenSubtitles.com ]=-